Evropske tendencije
Поставио: Маја | Категорија: Општа тема | Коментара: 0 | Датум: 14. октобар, 2008 |
Evropske tendencije
Energetska zavisnost Evrope je jedno od gorućih pitanja u EU. Procenat energetskih resursa koji se uvozi u EU, i to pretežno iz politički nestabilnih područja sveta, prevazilazi 55%. EU pokušava da tu zavisnost smanji ili da barem zaustavi njen rast.
Obnovljivi izvori energije su vrlo važna komponenta ove politike i osim problematike zavisnosti doprinose i rešavanju problema zagađenja životne sredine i globalnog zagrevanja planete.
U mnogim zemljama, članicama EU, čine se veliki napori da bi se pospešio razvoj korišćenja obnovljivih izvora energije. Kao primer, vredno je izdvojiti Nemačku i Španiju. Ove dve zemlje prednjače u Evropi, pa i u svetu, po kapacitetima vetroelektrana, solarnih fotonaponskih centrala, kao i u korišćenju sunčeve energije za grejanje.
Jedan od bitnih momenata u njihovom razvoju bili su zakoni koji regulišu bonifikacije za svaki KWh dobijen iz obnovljivih izvora, a koji se integriše u postojeću električnu mrežu.
Ipak, ako treba izdvojiti jednu regiju koja je zaista postigla bitan pomak ka novom energetskom modelu, mnogo manje zavisnom od fosilnih goriva, onda je to svakako španska autonomna oblast Navara. Tamo se 75% potrošnje električne energije pokriva obnovljivim izvorima, a očekuje se da do 2010. godine sva električna energija koja će se koristiti u ovoj oblasti bude iz obnovljivih izvora.
U poslednjih desetak godina gradovi su preuzeli bitnu ulogu u naglašavanju značaja upotrebe obnovljivih izvora energije na lokalnom nivou. Pored mnogih političkih akcija i procesa, kao što je deklaracija iz Alborga iz 1994. godine ili Agenda 21, vredi spomenuti i vrlo konkretne i pragmatične inicijative kao što je „Solarni zakon“ uveden 1999. godine u Barseloni.
Ovaj zakon obavezuje da se u svim novim objektima koristi solarna energija za zagrevanje potrošne tople vode. Pored rezultata na lokalnom nivou, u Barseloni je površina solarnih kolektora porasla sa nešto manje od 1.000 m2 u 1999. godini na preko 50.000 m2 početkom 2007. godine. Bitan momenat ovog zakona je brža ekspanzija po mnogim drugim španskim i evropskim gradovima. Danas je ovaj zakon važeći na nivou cele Španije, priprema se njegovo uvođenje u Italiji, a slične mere razmatraju se i u nekim gradovima Kine.
Osim ovakvih mera koje na prvi pogled mogu izgledati izolovane, mnogi evropski gradovi kreiraju sveobuhvatne politike u pravcu promene energetskog modela, smanjenja zagađenja i emisija koje izazivaju globalno zagrevanje. Iz mnoštva gradova koji su se opredelili da energetska pitanja stave medju kjučne tačke svoje politike vredi izdvojiti Barselonu, Berlin, Frajburg i Stokholm, koji su svaki na svoj način doprineli podizanju svesti o tome koliko je bitno delovati na pragmatičan i izvršan način na lokalnom nivou.
Postavi pitanje ili komentar