Ученици 6. разреда ОШ „Светозар Марковић“ са Врачара, рекли су…
Поставио: Маја | Категорија: Акције Лагумице, Мрежа за Е-отпад, НВО "Урбана екологија", Новости, акције..., Пројекти | Коментара: 0 | Датум: 10. децембар, 2010 |
Посетили смо…
Фабрику рециклаже електронског и електричног отпада у Вишњичкој бањи
САЧУВАЈ, БАЦИ, РЕЦИКЛИРАЈ
Истина о рециклажи у нашој земљи безмало је поражавајућа. Србија рециклира само 12% отпада, али на листи оних који би хтели тиме да се баве (а за сада немају дозволу) налази се више од 250 предузећа. Чак и са прерадом папира који ученици кроз генерације прикупљају по школама, ситуација није ништа боља. Тек 15%! Надамо се да ће будући прописи којима се планира да нова роба садржи у себи у прво време 4, а затим и најмање 8% рециклираног материјала може да поправи ту ситуацију
Ове и сличне податке добили смо прошле године на семинару који је одржало Удружење грађана “Фокус“ у нашој школи, а едукација је настављена ове године новим пројектом. Заиста смо се обрадовали када смо позвани у једну од ретких домаћих фабрика рециклаже. Нажалост, само је мала група могле да крене у ову авантуру.
Фабрика за рециклажу елекртонског и електричног отпада једина је те врсте на Балкану. Смештена је у просторијама некадашњег гиганта међу фабрикама, компаније Трудбеник и то надомак центра града, у Вишњичкој бањи. Окружена је бројним другим приватним фирмама, а до ње се лако долази чак и великим аутобусом каквим смо и ми стигли.
Када смо изашли из аутобуса, по три школе су у групама улазиле у фабрику. Тамо смо видели три покретне траке и једну велику и страшну зелену машину. Једна трака је служила да се на њу ставе предмети који се рециклирају. Она је те предмете носила до зелене машине где је магнет одвајао метал на једну страну, а све друго ишло је на мрвљење на другу страну. На крајевима су биле постављене велике кутије у које се све то паковало, а са стране постоје и сигурносни тастери у случају да се нешто непредвиђено догоди. Већина нас је стајала поред траке где су промицали пластични делови које смо препознавали као врата двд-а, точкове усисивача или делове дугмића. Сам процес представио нам је директор Небојша Врањеш, а на питање шта је то занимљиво у вези са његовом фабриком рекао нам је:
– посматрајући шта све стиже на ово гробље технике, одлучили смо да оне најлепше, рецимо примерке најстаријих апарата, ипак не уништимо. Зато смо се потрудили да нађемо музејски простор и то ће вероватно бити у Петој београдској гимназији, а поставка ће се звати “Спашен од рециклаже“.
Покушали смо да интервјуишемо и неког од радника на машинама, али они нису били причљиви. Један нам је, ипак, на питање како вам је овде, рекао:
– Па добро је. Није толико лоше, не жалим се.
– Какви су услови за рад?
– Па, нормални су. Да има више материјала за прераду, било би боље.
На излазу из фабрике приметили смо џамбо џакове у које се пакује смрвљено стакло, али садрже и комадиће земље. Објаснили су нам да се стакло овде механички меље, јер се тако лакше пакује за транспорт. Код нас је, нажалост, рециклажа ове сировине која може 100% да се преради тек у повоју, док неке европске земље имају посебне контејнере за бело, зелено и браон стакло!
Овај пројекат осмислила је НВО Урбана екологија, на челу са нашим љубазним водичем Љиљаном Марјановић, а финансирала ГО Врачар на чијој се територији налази и наша школа. Питали смо Љиљану које је пројекте још организовала њихова организација:
– прошле школске године смо на вашој општини имали семинар о алтернативним изворима енергије за који смо ангажовали предавача из иностранства како бисмо чули шта предузима Западна Европа по том питању. Свесни смо да је код нас све то у зачетку и да што се тиче искоришћавања енергије нисмо много напредовали за последњих 50 година. На крају су ученици сами писали радове на ту тему, а ми смо најбоље и наградили. Ове године смо прикупљали папир за рециклажу на једној београдској општини, а код вас смо прошли са овом идејом.
Огранизатори акције штампали су флајере којима се деца позивају да дођу у фабрику, а затим и да сама допринесу заштити животне средине тако што ће у школу, када им буде обезбеђен контејнер, донети оно што би иначе бацили: батерије, пегле, компијутере, екране, мишеве, даљинске управљаче, усисиваче… Главни организатори бићемо ми који смо видели процес рециклаже, јер смо схватили колико је то важно и за производњу и за чистију Србију.. Тиме ће ова акција бити употпуњена.
потписи испод слика:
1. Екипа на окупу
2. Јаков Ранчић. Одржали су нам предавање о важности рециклаже и очувања животне средине. А ја сам неколико стварчица ставио у џеп и отишао кући.
3. Михајло Мирковић. Једва чекам да испричам шта сам видео!
Јулијана Протић. Волела бих поново да дођем, лепо је овде!
Емилија Луковић. Видела сам како се то ради. Нигде то не бих видела, да нисам отишла на овај мали излет у фабрику за рециклажу.
Вања Винковић.
4. Репортери на задатку.
5. И директор Врањеш некад зна да испрља руке
6. Асја Каранов. Сликала сам се поред свакојаког отпада, што је било помало чудно, али и занимљиво.
Јелена Берић. Било је то једно лепо и незаборавно искуство
Ученици 6. разреда
ОШ Светозар Марковић, Врачар
Postavi pitanje ili komentar